TIM ZA PODRSKU ZORICI GAJIĆ
ZORINA PRIČA
Nakon 30 god. teškog rada i života u inostranstvu, tačnije u Australiji odlučila sam da se iz ljubavi prema svojoj Otadzbini i narodu iz kojega potičem vratim u Srbiju i kapital koji sam stekla u Australiji, investiram u obnovu privrede Srbije sa težnjom da na taj način doprinesem oživljavanju tekstilne industrije u Srbiji, kao i da omogućim svojim sunarodnjacima i sunarodnjakinjama u Srbiji da koliko toliko imaju siguran posao i prihode potrebne za svakodnevni život .
2006. godine sam od države odkupila društveno preduzeće Letexs u Leskovcu, koji je bilo u Srbiji i svetu poznato po tekstilnoj proizvodnji sa dugogodišnjom tradicijom prerade i proizvodenje tekstila, koja datira još od 1884 god.
Ovu tekstilnu fabriku koja je bila u totalnom rasulu i finansiskoj propasti sam kupila ispativši 100 % cenu, koju su predstavnici države, to jest osoblje zaposleno u Agenciji za Privatizaciju zahtevali ..
Nažalost, vrlo brzo sam došla do spoznaje da kupoprodajni ugovor, koji mi je podmetnula pomenuta vladina agencija , ima jako puno pravnih propusta i smicalica, kako bi se prikrile malverzacije i kriminalna dela, koja su u Letexsu obavljana i vršena pre nego što sam ja postala vlasnik Letexsa..
Tako sam tek naknadno saznala da je upravno rukovodstvo Letexsa dok je ono još bilo u društvenom vlasništvu mašine i sav drugi vredan inventar Letexsa, otuđilo ili bolje reći prodalo bez ikakvih konsultacija i znanja radnika Letexsa, tako da se do danas nezna gde su novci od prodaje mašina i ostalog vrednog inventara Letexsa . .
Posedujem dokaze da je pre moje kupovine ,otuđeno bukvalno sve,što je u Letexsu vredelo: mašine,kotlovi,parovodi, radijatori.
Čak su potraživanja i akcije preduzeća zloupotrebljene od strane bivšeg rukovodstva preduzeća, iako su sve te vrednosti meni naplaćene prilikom kupovine Letexsa .
Prekasno sam shvatila da su mi od Latexsa ostale fabričke prostorije i placevi sa tri stotine radnika, bez mašina i sirovina potrebnih za pokretanje proizvodnje .
Čim sam utvrdila ove nepravilnosti da ne kažem pljačku, od strane prodavca to jest vladine agencije za privatizaciju, koju je zastupala gospođa Vesna Džinić , obratila sam se gotovo svim pravnim i vladinim institucijama u Srbiji, sve do Predsednika Vlade.
Međutim na moju veliku žalost i iznenedenje , niko od vladinih organa nije reagovao na moju žalbu, tako da sam bila prisiljena da se sa svim prikupljenim dokazima obratim MUP Srbije i prijavim krivično delo pljačke i protivzakonitog otuđenja imovine preduzeća kojeg sam u međuvremnu postala vlasnik .U međuvremenu, dok sam pokušavala da utvrdim šta se dešava sa otuđenom imovinom uspostavljala sam poslovnu konekciju sa potencijalnim partnerima u Srbiji i inostranstvu, kojih je bilo sve više i više .
U periodu dok sam vršila pripreme za pokretanje proizvodnje u Letexsu i kupovala nove mašine koje su mi bile neophodne za to , Agencija za privatizaciju odlučuje da poništi kupoprodajni ugovor koji smo sklopili, navodeći da je razlog za to, to što nisam nastavila kontinuitet delatnosti , to jest to što nisam započela proizvodnju u određenom roku, iako su pravovremeno bili obavešteni sa moje strane, da je iz Latexsa sve pokradeno i otuđeno i da ja nemam sa čime da pokrenem proizvodnju u roku koji su mi oni odredili .Osim toga jako je mali broj zaposlenih radnika bilo u stanju da obavlja svoje radne obaveze na novim mašinama, koje sam u međuvremenu kupila, stoga im je bila neophodna obuka za rad na novim mašinana, što je dodatno oduzimalo vreme za uspešno pokretanje proizvodnje . .
2006. godine sam od države odkupila društveno preduzeće Letexs u Leskovcu, koji je bilo u Srbiji i svetu poznato po tekstilnoj proizvodnji sa dugogodišnjom tradicijom prerade i proizvodenje tekstila, koja datira još od 1884 god.
Ovu tekstilnu fabriku koja je bila u totalnom rasulu i finansiskoj propasti sam kupila ispativši 100 % cenu, koju su predstavnici države, to jest osoblje zaposleno u Agenciji za Privatizaciju zahtevali ..
Nažalost, vrlo brzo sam došla do spoznaje da kupoprodajni ugovor, koji mi je podmetnula pomenuta vladina agencija , ima jako puno pravnih propusta i smicalica, kako bi se prikrile malverzacije i kriminalna dela, koja su u Letexsu obavljana i vršena pre nego što sam ja postala vlasnik Letexsa..
Tako sam tek naknadno saznala da je upravno rukovodstvo Letexsa dok je ono još bilo u društvenom vlasništvu mašine i sav drugi vredan inventar Letexsa, otuđilo ili bolje reći prodalo bez ikakvih konsultacija i znanja radnika Letexsa, tako da se do danas nezna gde su novci od prodaje mašina i ostalog vrednog inventara Letexsa . .
Posedujem dokaze da je pre moje kupovine ,otuđeno bukvalno sve,što je u Letexsu vredelo: mašine,kotlovi,parovodi, radijatori.
Čak su potraživanja i akcije preduzeća zloupotrebljene od strane bivšeg rukovodstva preduzeća, iako su sve te vrednosti meni naplaćene prilikom kupovine Letexsa .
Prekasno sam shvatila da su mi od Latexsa ostale fabričke prostorije i placevi sa tri stotine radnika, bez mašina i sirovina potrebnih za pokretanje proizvodnje .
Čim sam utvrdila ove nepravilnosti da ne kažem pljačku, od strane prodavca to jest vladine agencije za privatizaciju, koju je zastupala gospođa Vesna Džinić , obratila sam se gotovo svim pravnim i vladinim institucijama u Srbiji, sve do Predsednika Vlade.
Međutim na moju veliku žalost i iznenedenje , niko od vladinih organa nije reagovao na moju žalbu, tako da sam bila prisiljena da se sa svim prikupljenim dokazima obratim MUP Srbije i prijavim krivično delo pljačke i protivzakonitog otuđenja imovine preduzeća kojeg sam u međuvremnu postala vlasnik .U međuvremenu, dok sam pokušavala da utvrdim šta se dešava sa otuđenom imovinom uspostavljala sam poslovnu konekciju sa potencijalnim partnerima u Srbiji i inostranstvu, kojih je bilo sve više i više .
U periodu dok sam vršila pripreme za pokretanje proizvodnje u Letexsu i kupovala nove mašine koje su mi bile neophodne za to , Agencija za privatizaciju odlučuje da poništi kupoprodajni ugovor koji smo sklopili, navodeći da je razlog za to, to što nisam nastavila kontinuitet delatnosti , to jest to što nisam započela proizvodnju u određenom roku, iako su pravovremeno bili obavešteni sa moje strane, da je iz Latexsa sve pokradeno i otuđeno i da ja nemam sa čime da pokrenem proizvodnju u roku koji su mi oni odredili .Osim toga jako je mali broj zaposlenih radnika bilo u stanju da obavlja svoje radne obaveze na novim mašinama, koje sam u međuvremenu kupila, stoga im je bila neophodna obuka za rad na novim mašinana, što je dodatno oduzimalo vreme za uspešno pokretanje proizvodnje . .
Izmanipulisani radnici i produžena ruka za kriminalne poslove zaposlenih u Agenciji za privatizaciju pod nazivom Akciski fond, nasilno otimaju preduzeće koje sam ja kupila i u koje sam investirala milione evra , a predstavnici MUP u Leskovcu me pozivaju na informativne razgovore vezano za moju raniju prijavu o pljački inventara Letexsa, pre nego što sam ja postala vlasnih Leteksa. Pozivi na takozvane informativne razgovore se nastavljaju u više navrata.
Prilikom poslednjeg poziva na informativni razgovor, predstavnici MUP opštine Leskovac me lišavaju slobode u trajanju od mesec dana, međutim iz meni još uvek nepoznatih razloga njihovo lišavanje moje slobode kretanja se produžilo do današnjih dana.
Ni nakon godinu dana, sudske istrage i veštačenja mojeg slučaja , nisu pronašli adekvatne dokaze koji bi potvrdili da su imali osnova za moje lišavanje slobode.
Ne postaje sudski dokazi bilo kave moje krivice ili krivičnog dela, sto je i Sudsko veće potvrdilo..
Međutim meni se i dalje u Srbiji osporava najosnovnije ljudsko pravo, to je pravo na slobodu kretanja, koje mi je nužno potrebno radi pogoršanja mojeg zdravstvenog stanja i potrebe da se lečim u inostranstvu .
I dalje mi se bez ikavih osnova zagorčava život i protiv mene se podiže neosnovane optužnice, čak mi je protiv zakonito i protiv Ustavno odlukom opstinskog suda u Leskovcu oteto pravo na vlasništvo nad preduzećem koje sam kupila i u koje sam pored velikih finansija i cele svoje usteđevine uložila i svoj preostali život ..
Ovo su pitanja koje treba svako od vas koji imate namere da uložite svoj kapital u ovu i ovakvu Srbiju, da postavite samima sebi, pre nego što se odlučite na takav čin i počinete kobnu životnu grešku , kao što sam je ja počinila .
DALI SE OVO MOŽE NAZVATI PRAVDOM I DEMOKRATIJOM KOJA SE SPROVODI U SRBIJI ?
DALI SE OVO MOŽE NAZVATI USPELOM PRIVATIZACIJOM DRUŠTVENE IMOVINE ?
DALI SE NA OVAJ I OVAKAV NAČIN PRIVLAČE DOMAĆI I STRANI INVESTITORI U SRBIJU ?
DALI U SRBIJI POSTOJI JEDNA VLADINA INSTITUCIJA KOJA ŠTITI LJUDSKA PRAVA I ŽRTVE PRIVREDNOG KRIMINALA ?
DALI JE PRIVREDA UOPŠTE BITNA ZA SRBIJU?
DALI U SRBIJI FUNKCIONIŠE PRAVOSUDJE I DALI ONO PRAVEDNO SUDI?
NIJE LI MOJ SLUČAJ OČIGLEDAN PRIMER ZLOUPOTREBE PRIVATIZACIJE OD STRANE VLADAJUĆIH ORGANA ?
PRIMER KLASIČNE PLJAČKE INVESTITORA I NAMERNO UNIŠTAVANJE PRIVREDE SRBIJE?
Bratski pozdrav. Zorica Gajić
http://www.ipetitions.com/petition/zoragajic/
